top of page
Search
  • akcijanjestefan

KOVČEG ZA NEKOLIKO


Foto: Petar Đorđević
Foto: Petar Đorđević

U tok misli od kojih nastaje ovaj tekst uvodi me nastup komičara Semira Gicića. Potpisuje se kao @beskonceptualni_umetnik. U jednom od svojih stendap nastupa kaže:

„Ljudi hoće da budeš kako oni žele, po njihovom. I tim čim nisi kako oni hoće, oni kažu:Pogledaj, nije sav svoj! Nije on sav svoj.

On je baš svoj. On je svoj, svojstven sebi, a to što nije tvoj, po tvom, to je tvoj problem, to je tvoj kompleks.

Živi u svom svetu. Pusti ga, živi u svom svetu. Nego šta će, neće da živi u tvojoj vukojebini. Nego šta će nego u svom svetu da živi, pusti ga. Uvlačiš ga u svoju žabokrečinu“.


Preslatko je ovo opisao, pogledajte OVDE.


Istog dana kada sam ovo odslušao, tokom večeri, poznanik mi kaže: Ti si baš u svom svetu.Zaključku je prethodila priča o tome kako treba da produžim ugovor za mobilni telefon, uzmem novi uređaj, ali ću tražiti ajfon Mini jer su mi ove trinaestice prevelike. Kao frižider su. Furam jedanaesticu, i ona je glomazna, istina.


Premda bih se zaista mogao sakriti iza priče da mi je telefon sa velikim ekranom potreban zbog posla: mejl mi je pun pdf fajlova koje treba da čekiram i video materijala koje treba da pogledam. Ali brate, frižider… Svakako ne mogu da furam dilersku radilicu (nokia) ili caterpillar. Ali sredina može da se nađe, pod uslovom da je želim(o).


Okej, baš glupa priča da bi se iz nje izvodili zaključci o svojim i tuđim svetovima, ko je u kakvom i da li je, ima i do toga ko je sagovornik, nego čisto da ilustrujem, a poenta je na drugim mestima. Pre nego što ih obiđemo, hteo sam da nam ne promakne ovaj deo o kosmičkim krugovima. Sigurno vam se dešava: pričate o nečemu ili nešto pogledate, kad ono kroz nekoliko sati - bam, eto ga, desi se. Neki to zovu prizivanje, mislim da je stvar egzaktnija. Bukvalno si ušao u jedan krug i voziš ga tog dana, kao autići na Kališu, sudarate se.


Sad ’ajmo dalje. To da živim u svom svetu slušam od kad šljakam, evo deceniju, u različitim sistemima, manjim i srednjim. I to obično stigne od onih random likova. Govori mi lik s manastirkom. Znači on je u redu jer je proćelav, a ja sam čudak jer imam dugu kosu. Znam, na usnama vam je komentar kako nije bitno ko šta misli. Nije, jasno, nego je simpatična tema.


Da se razumemo, nisu mi simpatični ljudi koji po svaku cenu žele da budu drugačiji. To se čita jasno kao Bukvar. Vidi se kad neko potencira, klinački je i nezrelo.


Ova tema o osobenosti je, ako mene pitate, stvar čiste hemije, matematike i fizike. Primera radi, jedinac sam, i kao takav, navikao sam da se igram sam, bolje reći - sam sebi igru da pravim. Dalje, jedinci ne emituju energiju potrebe. Deluju kao da im niko ne treba. Naravno, samo deluju, ali deluju.


Introvert sam, to nije čudak. Introvert crpi energiju iz samoće. Ume da se napuni snagom kad je sam, a onda to sa drugim ljudima troši. Blam me da pričam o ovome, ali ’aj da rešimo, dok mi Demijurg govori: pa što pričaš ako te blam? Dakle, introvert voli druge ljude i bleji sa njima, ali ne mora iz njih da crpi energiju. Okej mu je i kad je solo.


Elem, ni to nije toliko bitno, nego da napokon kažem ono što ovde želim da kažem. Jebote, izgleda da je danas najveći PANK prihvatiti sebe kakav jesi. To ispade bunt svih buntova. Koja je ovo fora s plastičnom hirurgijom, daj objasnite mi, ljubi vas brat? Ne foliram se…


Stvarno mi objasnite, jer ne bih se drznuo da to komentarišem pošto je očito reč o nekoj višoj sili. Poznajem mnoge visokoobrazovane i harizmatične žene koje su u toj igri, znači neki đavo postoji. Nije đavo crveno-crna pojava sa rogovima koja nas plaši. Đavo je baš to što ne znamo šta je to. Naravno, mnoge dame intervencije urade s ukusom, takoreći neprimetno, nije sporno, ali lepota života je to što smo različiti. Mnogo pametniji od mene su ovo komentarisali, Kapor recimo.


U nastojanju da shvatim koncept gde devojke izgledaju identično, dobio sam nekoliko komentara da je to ulaganje u sebe. Kao: Je l ideš kod zubara? Idem. Pa to ti je to… Šuplja priča, nije isto zub i jagodica. Ili tripujem? I muškraci teraju isti gas, nemojte misliti da ih štedim.


Kiborg ide ka meni, a ja pijem Tuborg, jer je lagan. A Kiborg nikako nije lagan. Šibri kolibri.


Ali hajde, u pravu ste, neka cveta hiljadu cvetova, svakom svoje, niko me ne dira i to je ok. Ipak, đavo ne da mira. Moram da prokomentarišem onaj pokušaj opravdavanja. Drugarice kažu: „Šta ti je, to se danas traži, to muškarci hoće“. Auuu… Je l bitno ko šta hoće? Je l smo mi na ovaj svet došli da bismo radili ono što drugi hoće?


Ne prave kovčeg za dvoje. Pod zemlju odlazimo sami, kao što i na svet sami dolazimo. Izuzetak su trojke, blizanci i slični. Doslovce slični.


Devojke, što bi vas uopšte bilo briga šta muškarci hoće? I obratno. Imate toliko toga da ponudite što nikakve veze sa muškarcima nema. Hajmo od toga… Na posletku, ako baš hoćete, koji su to muškarci koji žele Kiborge. Ja ih ne znam. Lažem, znam ih, ali se pravim da ne postoje i uopšte nije loše. Brale, daj hladan Tuborg, ’leba ti…


Sad bi najjača fora bila da me sretnete s ajfon trinaesticom.

294 views0 comments

Recent Posts

See All

PRAG

MANIRI

Comments


bottom of page