top of page
Search
  • akcijanjestefan

MUŠKARSTVO


Često mi na pamet padne šta bi jedan klinac, osnovac recimo, uradio da mu damo zadatak: nacrtaj Srbina, Beograđanina…



Stanujem u delu Vračara koji je epicentar gordosti, provincijelnog materijalizma i lažnog snobizma. Da podrobnije objasnim:


Takvim ga čine ljudi koji su tu. Seju promašenu energiju i zatrpavaju ono lepo što se u ovom kraju eventualno može videti. To je fakat, nemojte pomisliti da prednost dajem negativnom. Aj’ da se ne lažemo nego da stvari nazivamo pravim imenom.


„Ortaci“ su toliko poremećeni da ne možeš ostati imun sve i da svet gledaš kroz ružičaste naočare. Znate na šta mislim - ogromni automobili svuda, i gde može i gde ne može, kamataši koji nose „ženske“ patike i nokti im se sjaje od manikira a mogu da te upucaju uz pomoć revolvera, našibani advokati, nabildovani majmuni…


Dosta sam napolju, na nogama, šetam se sa bokserom Ljubom. Toliko sam napolju da mislim kako ću jedan dan sresti sebe sa psom.


I redovno mi se dešava da na pešačkim prelazima koji nemaju semafor ali pešak ima prednost, proleti džip, neće da me pusti, prepadne mi psa i još se mršti… Bolna spoznaja da postoje takvi.


Takođe, da dodam i drugu struju, aj da ih nazovem starosedeoci, uz čast izuzecima. Nisu ništa bolji, samo su u odnosu na one iznad, aktivno agresivne, ovi pasivno agresivni. Tu mislim na starije što ih je komunizam načinio sebičnima. One što su u fazonu kuća-kola-stan, po tome se meri muškarac. One kojima koncept rada na sebi i ljubav kao duhovna sila nisu poznati.


Jedan komšija sa brkovima, u zgradi, ne govori mi dobar dan, iako Ljuba hoće da ga poljubi. Ljuba svakog hoće da ljubi. A komšija i ja nikada nismo imali nikakav problem zbog kog bi eventualno mogao da bude ljut. Bolna spoznaja da postoje takvi.


Okej, reći ćete da je to tako u ovom delu grada i šta sad. Možete me pitati i zbog čega onda ne prodam stan i odem da živim negde drugde, gde je okruženje drugačije? Nije da ne razmišljam o tome.


Nego, da vam kažem zašto mi je ova tema inspirativna. Često mi na pamet padne šta bi jedan klinac, osnovac recimo, uradio da mu damo zadatak: nacrtaj Srbina, Beograđanina…


Kapiram da bi neki mali Škot nacrtao lika u onoj njihovoj suknji, a šta bi naš nacrtao? Rumuna koji živi u predgrađu Milana?


Ko smo?


Verovatno uopšte nije zahvalno tvrditi da određeni grad ili zemlja imaju svoje reprezentativne uzorke, autentične likove ili bilo šta slično što bismo mogli na prvu da skiciramo ili nacrtamo.


Lično, kao klinac ložio sam se na Gagu Nikolića. Taj suvonjavi izgled, sklekovi na pontonu i to, tripovao sam da tako izgleda Beograđanin, možda grešim…


Stanujem u delu Vračara iza čijih se zgrada nadvija Hram. Obilazim ga, ulazim i čitam šta piše na velikim freskama, pored svetaca. Idite, prelepo je.


Stanujem u delu Vračara gde postoji crno-beli grafit - portret Milene Dravić i Gage Nikolića. Oko njega nema prepiranja. Idite, prelepo je.

152 views0 comments

Recent Posts

See All

PRAG

MANIRI

Comments


bottom of page