.png)
Na trećem spratu zgrade u Baba Višnjinoj ulici, jedan komšija je na svoju terasu stavio srpsku trobojku. Svaki pešak s uzdignutom glavom može jasno da je vidi. Nije čest slučaj da se zastava naše zemlje vijori sa bilo čega što nije državna institucija, uprava, ili zdanje koje je u obavezi da mu crveno-plavo-bela tkanina visi sa fasade.
Imajući u vidu da je na terasi već ihahaj, rekao bih da zastava nije incidentan postupak. Nema veze sa pobedom Đokovića. Čini mi se da ima veze sa tim da tu stanuje Srbin koji živi u glavnom gradu Srbije. Ostavljam prostor da postoji i priča iza priče, kao i u svakoj priči.
Englezi, Škoti i Amerikanci u ovome ne bi videli problem. Neću reći da ga mi vidimo, nego sam hteo da vam pišem o zdravom spoju nacionalizma i kosmopolitizma.
O tome je izvrsno pisala Isidora Sekulić. Čitajte Isidoru. Pred njenim damskim jezikom džentlmenske snage, povlačim se i stidim.
Gledam u komšijinu zastavu i zamišljam razgovor Isidore Sekulić s influenserkom koja reklamira proizvode bjuti industrije. „A zašto ne zamišljaš Isidorin razgovor sa nekom savremenom spisateljicom?“. Bilo bi još gore, odgovaram samome sebi i prestajem da zamišljam.
Letos sam gledao krosfit takmičenje na Adi Ciganliji. Bilo je regionalno, masovno, precizno organizovano, uzbudljivo, interesantno, motivišuće, ohrabrujuće, po lepom vremenu, sa mnogo lepih i jakih devojaka. Falila je srpska trobojka, negde, bilo gde, na ogradi ili kod zapisničkog stola.
Himna „Bože pravde“ je intonirana uoči zvaničnog otvaranja i video sam poglede mladih ljudi koji mladalačkim jezikom kroz svoje nezrele vodene oči govore - „krindž“.
Otišao sam da kupim negaziranu vodu. Vadim novac iz novčanika, na travu mi ispada lična karta. Saginjem se da je podignem i vidim da na njoj ne piše Nju Delhi. Dobro je, ja sam.
Zamišljam razgovor Isidore Sekulić s influenserkom koja reklamira proizvode bjuti industrije
Nisam levičar, osim ako treba da kontriram desničarima. Nisam desničar, osim ako treba da kontriram levičarima. „Što bi ikome kontrirao?“. Sučeljavanjem oprečnih mišljenja kristališu se argumenti.
Nosim šarene čarape, zabavne su, i često podvrnem farmerke jer mi ne izgledaju lepo kada prekriju patike kao ženka mladunče. Imam funkcionalnu odeću jer ispunjava funkciju. Kažu „moderan“, da skrate priču. Kažem oči, govor tela i motorika, u tome leži stil. Sve ostalo je krizni PR.
Imam dugu kosu i to je odličan način da upoznam ljude bez ulaska u duboku priču sa njima. Nekome ličim na Andreja Maričića, nekome na Snup Doga, nekome na Kijanu Rivsa, a ima i onih kojima sam Aca Lukas, Zlatan Ibrahimović ili Isus. Na taj način govore o sebi, ne o mojoj kosi.
Dugu kosu su imali samuraji, indijanci, vikinzi, Srbi. Kratka kosa i „V torzo“ su američka tvorevina, ali nije to sad toliko bitno. Đavo mi ne da mira da kažem kako Istok snagu vidi u koru. Ne Istok Pavlović, Bože ne daj, nego istočnjaci.
Antika snagu vidi u mišljenju čoveka koji ume da misli, kao kormilar broda kojim ne ume da upravlja niko osim kormilara. O Latinima ću na kraju.
Kažem oči, govor tela i motorika, u tome leži stil. Sve ostalo je krizni PR
Treniram penjanje. Penjanje je kul veština. A družina? Družina ko družina. Slično je folkloru, Gorskoj službi spasavanja i tangu – ljudi su tu zbog socijalizacije, pronalska vlastite svrhe i svojih „pet minuta“ potvrde da negde i nečemu pripadaju.
„Dobro, šta je loše u tome?“. Ništa, samo kažem da je penjačka veština iznad mene i njenih konzumenata, kao što je crkva iznad korumpiranog sveštenika, vera iznad pomodara, zastava zemlje iznad simbola države. „Što si onda ti u penjanju?“. Zbog veštine, sebe i Srbije.
Barjak se vijori na vetru. Rominim najvijačima fale zastave. Članovi Kluba ljubitelja Mančester Junajteda pevaju: Nemanja (Vidić) iz Srbije, sve će da vas pobije!
A Latini?
Mi natura dedit leges a sanguine ductas, ne posse melior ludicis esse metu – Moja priroda mi je dala zakone iz moje krvi, nije me vrlini vukao strah od suda i kazne.
Commentaires