Jedan mentor jednom mi je dao zadatak da pisanim rečima opišem čoveka koji pada. Sapliće se na neravnoj površini trotoara i nastavlja dalje bez kobnih posledica. U tome sam počeo da vidim jedan život. Preživeti kao jače od živeti. Ulazak na vrata prostorije koja ima pragove i cveće. Izlazak iz prostorije na druga vrata koja vode ko zna gde. Sa buketom cveća ili sa traženjem odgovornih za postavljanje pragova. Vreme je kao životinja koja stalno mili. Uhvatio sam je negde kod c