24

Danas sam u Njegoševoj ulici stajao na stajalištu mini-busa linije 24. Prekrstio sam ruke, desno rame oslonio na tanku banderu, stopalo leve noge držao stabilno na betonu, prekrstio ga stopalom desne noge koje sam s afsaltom povezao samo vrhom patike, onom gumom koja se kao kobra izvija iz đona. Mislim da je nekada davno tako stajao kauboj-model u reklami za Marlboro, a mi dečaci se ložimo na nešto što smo nekada davno videli, sve dok nas devojke ne nauče da porastemo. Jednom je društvo sa mladoženjine strane sačekalo mini-bus na liniji 24 kod početne stanice na Neimaru, kako bi ga u svečanim odelima apsolutno okupirali i zauzeli do stajališta kod Hotela Park, ispod Treće beogradske gimnazije, gde je organizovana svečanost venčanja. Kada su iz dvaes’četvorke izašli, formirali su špalir i upalili pirotehnička sredstva, deo slavljeničkog folklora. U mini-bus sam ušao nakon tri bakice koje su završile obilazak Kalenić pijace i nisu htele da prihvate pomoć podizanja torbe jer bi to pokvarilo utisak koji kao simbol njihove moći, samopouzdanja i odvažnosti ostavlja roze karmin. U autobusu su dve mlade Kineskinje pričale na svom jeziku, ostali putnici su ćutali. Sve dok jednom momku nije zazvonio telefon, kada je počeo da govori na ruskom jeziku. Bakice su iz mini-busa izašle kod Parka Tašmajdan, ušla je devojka koja nije bila sigurna u trasu 24-ke, ali neće ništa izgubiti ako se provoza do sledeće stanice, jer 24-ka tome i služi, da se čovek malo provoza. Na Penjalištu se pojavila studentkinja iz Sudana i nije odolela penjanju bez obzira na to što joj nije bilo u planu. Jedan Britanac zabavlja se sa devojkom iz Meksika, koja je u Beograd pozvala svoju drugaricu iz Meksika; njih troje, dve Meksikanke i Britanac - Britanac Džejmi - zajedno su došli na penjanje i govorili benga, benga, benga. Na kraju dana shvatio sam da smo svi mi samo ljudi koji idu ka nečemu i žele da budu voljeni.

25. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević