Luk

Od teorija o ishrani najdraža mi je da doručak treba zaslužiti. Ima plemenski zvuk. Ide mi na ruku rastuća popularnost izgladnjivanja jer nikada nisam voleo da jedem rano izjutra. U mladalačkom razvoju, nisam žvakao hranu redovno i dovoljno. Vilica mi je ostala uvučena. To se ne vidi jer ne brijem bradu. Prolazio sam pored Restorana Potkovica. Pre nekoliko dana pojeo sam sve kolutove crvenog luka koji su bili servirani uz loptice od živog konjskog mesa. Naneli su mi nežnu povredu daha. Kao kada se deca posle igre počupaju za kosu. Za razliku od većine svojih novinarskih kolega, sklonih verbalnoj egzibiciji u kafanama punim toksičnih isparenja, koji nisu primećivali da im odeća postaje sve tesnija a duša sve tamnija, Sergije Lukač, Prometej srpskog novinarstva, pedantno je trošio svoje kalorije na Adi Ciganliji, ne raskačinući se od mladalačke zaljubljenosti u sport. Lukačevi studenti FPN-a sećaju se pikanja fudbala s profesorom na malom betonskom igralištu u dvorištu fakulteta. Sportska figura i elegancija u odevanju bili su zaštitni znak Sergija Lukača. Dve devojke u kaputima srele su se u Njegoševoj ulici. Stavile su jedna drugoj šake na odeću po kojoj su pomerale prste kao da pipaju dirke klavira. Jedna je rekla: - luk eć juuuuuu -. Danas nisam hteo da priznam da je hladno pa je ceo dan bila zima.

2. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević