Žar

Kada kiša ne prestaje da pada kao danas, setim se žene iz Amsterdama koja po pljusku vozi biciklo. Jednom rukom upravlja ramom, drugom drži kišobran otvoren iznad sitnih glava dvoje male dece koja sede u korpi iza njenih leđa. Neometano okreće pedale kao da meditira. Takvu ženu video sam svaku put kada odem u XXX. Jedan drugar zabavljao se sa Holanđankom i nije dobro prošao jer je ona u svemu htela da bude glavna. Što ne mora da ima veze sa tim da je Holanđanka. Vozio sam automobil do Novog Beograda. Išle su Stare slike od Dragana Stojnića. Prolazio sam pored Londona i na raskrsnici nije bila tetkica koja peče kestenje. Pre neki dan sam video žar kestenja. Žar je darodavka bivstva. Čuo sam pucketanje. Plodovi čistog nadahnuća. Žurio sam i nisam ih pokupio. Gde to čovek žuri pa nema vremena za kestenje? Kada završim posao, trebalo bi da pogledam u nebo. Pogledao sam u telefon i nisam se odmorio. Vreme je da velikog belog psa izvedem u šetnju. Kada mu se posle kiše dlaka bude osušila, biće još belji. Ne bi bilo za čuđenje da malkice i poraste. Pustio sam radijsku stanicu Croissant Show. Dobro bi mi leglo kesten pire sa slatkom pavlakom. Sada kada ima vremena.

3. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević