Pivo

U ekspozituri banke u Ulici Kralja Petra nije bilo gužve. Pogledao sam na sat i sa sobom napravio sporazum da ću odsad banku posećivati utorkom oko 13 časova. Ponekad bi bilo dobro da postoji lakmus papir između sadašnjeg i budućeg trenutka. Savetnica se setila razloga moje pređašnje posete. Nisam zaboravio da je iz Priboja odakle je i moja majka. Dokumentacija je bila u traženom broju. Potpisali smo je i osećao sam se kao da sam oprao sudove. Nisam bio spreman da se opkladim na sunce, ali pojavilo se kod Bajlonijeve pijace. Ispred je čovek pio pivo iz staklene flaše. Ima ljudi koji lepo jedu. Ovaj je lepo pio pivo. Držao ga je na tamnosivoj metalnoj kanti za otpatke koja ima zasebne pregrade za papir, plastiku i mešoviti otpad. Osetio sam da je mačka koja možda sedi na podu iza vrata, a možda hvata voz za Vršac. Čovek koji treba da nađe ključ na nekom mestu, u nekoj smrti, u nekom životu, ili na nekom susretu. Dok sve namiriš, pobegne mir. Onog drugara što je iz Milana na nekoliko dana došao u Beograd, koji me je juče zvao na basket ispred njegove zgrade, pozvao sam na penjanje. Na vertikali, video sam da mu se duh naglo kristalizirao u nekoj drugoj ravni, stupajući na scenu molitve. Kada završim tekst, popiću jedno pivo.

7. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević