Čuka

Imam parčiće, porive i komade koji nalažu neki oblik, tada se upliće izvestan ritam i ja pišem u tom ritmu, iako jasnih ideja često nemam. Evo sada, pisanje Dnevnika potrebno mi je koliko i rupa u glavi, ali obećao sam da ću trenirati. Iz zbrkane materije izlaze reči koje ako imaju dovoljno snage započinju ritmičko klaćenje. Tako se povezujem sa Središtem - svejedno šta je ono. Dečko koji je stručnjak za satove u jednom videu pričao je o stilu, ali ne o stilu satova nego o stilu odeće, a mislio sam da će pričati o satovima jer je stručnjak za satove. U Pekari Aca kupio sam kiparsku kiflu sa crnim maslinama i pojeo je kombinacijom zalogaja kifle i gutljaja pekarskog jogurta koji je bio gušći od onog kojem na ambalaži ne piše da je pekarski. Sa nekom posebnom pažnjom trebalo bi da povedem računa o srcu jer sam jarac, a jarčevi srce izlažu velikim naporima zbog čega ga nemilosrdno troše. Ode čuka. Zvuči kao da beli šaman u najlon gaćama izmišlja pročišćavanje pročišćavajući se. Pisati znači crtati mandalu i ujedno prolaziti njome. Kuće kod Čukinog stadiona su mnogo lepe jer je tu šuma. Srce kuca \ tika-taka \ ulica je puna mraka.

11. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević