Avion

Jutros, kada sam se vraćao iz šetnje sa psom, kupio sam polovinu hleba od kiselog testa sa hrskavom koricom. Kada sam zreli avokado izgnječio u veliki okrugli tanjir, izgledao je kao humus. Na površini tankog sloja ostali su tragovi traktorskih guma koje je napravila viljuška. Dodao sam morsku so, biber, gromuljice osušene čili paprike, limunov sok, malo maslinovog ulja i razmišljao da li smesu još malo da izgnječim. Onitsuka Tiger i Versace napravili su zajedničku kolekciju i kreatori sadržaja rekli su da je to spoj japanskog minimalizma i italijanskog maksimalizma. Sa hlebom sam doneo i čašu filter kafe, napravljene od plodova iz Kenije koji su ispečeni negde u Evropi. Prostor između moja četiri zida počeo je da se ponaša kao dvorana odjeka različitih jezika. Putovanje na kom bih mogao da presretnem samoga sebe čim se vratim. Deci su potrebne putne cipele iz kojih imaju duboke uvide koji nisu trenutni. Ne vezujemo se za avion. Misli nam ne ostaju u njemu čak ni kada ga se plašimo. Doleteo mi je drugar iz Milana i idem da ga vidim. Odlazak bez povratka je nedovršena priča.

4. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević