Fotelja

Od brojnih anegdota koje su se desile petog oktobra 2000. godine, u mom kraju najčešće se prepričava: Vlajko i Miki pravili su predah od suzavca u pekari prekoputa naše osnovne škole. Na raskrsnici Takovske i Džordža Vašingtona ulice. Veče pre, u Ulici Srpskih Vladara stajao je kamion s ozvučenjem. Muziku je miksovao Mark Wee. Pod očiglednim uticajem psihoaktivnih supstanci, jedan momak izvadio je pištolj. Nije ga koristio osim za pokazivanje. To je bilo više nego dovoljno da žurka propadne. Biblija nam ne govori da bližnji mora da nam se dopada. Volimo da spavamo u krevetima očekivanja sa knjigom na stomaku. Vlajko i Miki u pekari su jeli trougao sa sirom. Zvuk je brži od slike. Prvo što su videli je muški glas koji s vrha Takovske ulice osvaja prostor ka Botaničkoj bašti. Uuuaaa. Čovek u velikoj fotelji koja ima točkiće. Pretpostavlja se da ju je pozajmio iz Skupštine. Sila je povećavala broj obrtaja točkića i glas je bivao sve zvučniji. Kao da iz dubine tame pronalazi konačan put ka svetlosti. Aaauuu. Spust je trebalo da nastavi preko tramvajskih šina Ulice Džordža Vašingtona. Nije se desilo. Točkići su zapeli o gvožđe. Proizveli su efekat naglog stiskanja prednje kočnice na nizbrdici. Fotelja je bila obdarena samostalnim životom. Tapacirung je izbacio čoveka u brisan prostor. Za njim su poleteli neoljušteni krastavci. Pretpostavlja se da ih je pozajmio iz skupštinske menze. Trnovito je to naprečac objasniti.

5. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević