Karbonara

Od kada je novinarstva, recepti dobro prolaze. Neki od prvih sačuvanih spisa novinarske forme, sećam se priča sa fakulteta, bili su manastirski recepti za pivo. Dobro prolaze i tragedije, nesreće, umrlice, oglasi i horoskop. Nemci obožavaju žutu boju na naslovnoj strani. Drže da je žuto-plavi logo kompanije Lidl jedan od najboljih logoa na svetu jer je upečatljivo ružan. Gledao sam video o pripremanju karbonare. Koristi se guanćale, slanina od sušenih svinjskih obraza. Ona se iseče na kockice i stavi u nezagrejan tiganj bez ulja. Važno je voditi računa o temperaturi. Srednja vatra je maksimum. Kada guanćale uđe u formu hrskavosti za svetski šampionat, odvaja se od tiganja i stavlja na papir da odćuti. Mast koju je slanina pustila dodaje se u smesu koju čine narendani pekorino sir, tri žumanca i sveži crni biber. Pošto se kuvana testenina iz šerpe prebaci u tiganj, u nju se doda i kašika vode u kojoj se kuvala, da bi bila kremastija. Dolazi do sjedinjenja paste, sosa i slanine, mešanja, bacanja uvis, uvijanja i serviranja na tanjir. Odozgo ide svež crni biber, narendan pekorino i kockice guanćale koje smo sačuvali za ovaj površinski spektakl. Karbonara je žuta, zlatna, bronzana, platinasta, smeđa, glatka, hrskava. Iako dolazi iz Italije, Nemci bi bili zadovoljni. Video-snimak je pregledan više od 15 miliona puta. Neki gde čovek samo jede a ne priprema pregledan je i više puta.

20. oktobar, 2025.

ilustracija: Aleksandar Vasiljević