MAGLA

Foto: Zoran Rašić

Gledam u cveće i sveće na uglu Njegoševe i Kralja Milana, želeći da večno ostanu tu. Čak i kada se istope, isuše i nestanu, voleo bih da postoje, u monumentalnoj izvedbi, koja će nas sećati na 3.5.2023., dan kada je Beograd u svoju izranjavanu kožu dobio metak što ostavlja opasnije rane od prostrelne.

Spuštam se ka Manježu, gde vidim glumicu Anitu Mančić, beogradsku princezu koja se zarad ličnog mira odrekla bezlične slave. Nije potrebno poznavanje teorije pozorišta, književnosti i filma, da bi se ovoj dami skinula kapa za verodostojnu emociju koju emituje kroz svoje uloge. Gledam je odevenu u crno, kako ide ka službenom ulazu JDP-a. Plašt patine vuče po asfaltu od Glavne železnike stanice i nosi ga dostojanstvenije nego što njene koleginice nose haljinu Oskara De La Rente. Usne joj poigravaju, čini se da u sebi recituje tekst za probu.

Sećam se kada sam je pre deset godina zvao za intervju, nije se javljala. Sutradan se odazvala, izvinila, i rekla na koliko je proba, predstava i snimanja angažovana. Verovatno zbog toga nema vremena da učestvuje u reklami za kladionicu. Poslala mi je mnogo zagrljaja, kako god da se to radi preko mobilnog telefona, to mi je rekla. Iako intervju nikada nismo uradili, stvarno sam osetio da me grli.

Dimitrije Golubović, učenik trećeg razreda Gimanzije „Bora Stanković“ u Nišu, osvojio je zlatnu medalju na Međunarodnoj filozofskoj olimpijadi u Grčkoj, u konkurenciji od 103 takmičara iz 49 zemalja. Medalju je, kaže, posvetio Srbiji, a prvenstveno svojoj majci.

Gradski stadion u Zemunu, nezapamćeno je popunjen na trećeligaškom derbiju između starih, ljutih rivala, FK Zemuna i OFK Beograda. Na severu i jugoistoku koreografije, parole i pesma, na zapadu svašta novo – čovek do čoveka, između njih usoljeni, ukusni zemunski kikiriki. Sport za zube i melem za creva.

Nikola Jokić Džoker poslao je Lebrona Džejmsa u svlačionicu…

Hrabrim se pozitivom, a vreme je za preispitivanja. Pokrećem ih na maglovitim Divčibarama, dok kroz prozor svoje sobe tumačim ambijent iz Twin Peaks-a. Kada je magla, slabije vidimo. Koliko smo onda dugo u magli, jer očito smo slabovidi? Glup mi je ovaj pasus, evo sada kada ga čitam kontam da je bezveze, ali ostaviću ga ovde u nadi da će me dovesti do nekog pametnijeg pasusa. Posle kiše dođe duga, rekli su mi drugovi.

Sva moja dela, razmišljam kroz maglu, u manjoj ili većoj meri, nisu ništa drugo do intepretacija detinjstva kao izvorišta dobrih stvari. Zato sam se zbog ove tragedije smorio kao plovak. Jbt, kakvo je to detinjstvo?

Premda se psihopata neretko ne može predvideti, tačnije može se pojaviti i u sredini gde sve fercera (naizgled) kako treba, čitava priča trigerovala nas je da se presložimo. Mnoga od rešenja koja nam padaju na pamet verovatno nisu ni u kakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa nesrećom na Vračaru, ali iz ovog osećaja goleme tuge javlja se želja za istinom od koje se izmačinjemo. Otuda magla.

Ne podržavamo se dovoljno, moram to da kažem. Da, ne podržavamo se, mi, drugari iz škole, ove ili one, gajimo nonšalanciju i aroganciju koja rađa lenjost. Čuje se ono „ma znam ja njega“. Ana Mihajlovski je u jednom podkastu lepo rekla da ti ova sredina ne ostavlja prostor da evoluiraš, naprotiv. Uvek budeš onaj neko što je nekad nešto radio, i šta god novo radio, nisi ti to dobro uradio.

Imamo jedan neverovatan dar da od jednog malešnog kraja, poput donjeg Dorćola, Palasa ili Vračara, napravimo četiri različita zaraćena kraja. Jedna ulica ne gotivi ulicu do. Da li zbog paketa vutre, navijačkog šala ili grafita, dušmanišemo se, i dok se dušmanišemo i gledamo popreko, neko drugi ljubi naše lepe devojke. A devojke se pitaju gde su oni njihovi drugari što su ih čuvali i pazili kada zajedno idu na rođendan u drugi deo grada.

Uporno zalivamo neobjašnjivo nasleđe iz devedesetih da nije poželjno biti normalan, što za proizvod ima gomilu random muškaraca koji se pale na sitan kriminal a za njega nemaju želudac, i brda random devojaka koje izgledaju kao prostituke a ne bave se prostitucijom. Kao da ih je stid da budu normalni. Dece iz dobrih porodica na silu hoće da budu loša, preko svog DNK.

Šta je problem? Problem je što smo se svi pomešali, napravili smo maglu veću od ove koju gledam kroz prozor sobe na Divčibarama. Miks kompromisa, interesa i lenjosti. Dobijam potrebu da iz mesta ustanem s mesta kada pored mene sedne čovek s lošim namerama. Druže, nisi me preveslao, nego sam te pustio. A mnogo smo pustili.

I onda idu pitanja kako ja to znam; ko sam ja da pričam; zašto osuđuješ; poštuj tuđe mišljenje… Kako poštuj tuđe mišljenje? Šta ima da se poštuje u mišljenju onih dupliranih nakaza sa fotografije? Šta je više smešno, nakaze?

Mediji? Postupci digitalnih medija? Pa čekajmo, zamislite pekaru, čiji vlasnik odluči da nedelju dana proizvodi pecivo i deli ga svom narodu besplatno jer je narod u problemu. Taj pekar, tačnije gazda, znao bi da ga na kraju tog meseca čeka minus u zaradi, ali bi pokazao kuraž važniju od gladi. E tako bi direktor medija, ako ćemo na ovaj način da pričamo, šta, trebalo da se spusti u redakciju i obustavi borbu sa Guglom i kaže stajemo nedelju dana, nema vesti, nema ničega? Takvog šmekera u digitalnim medijima nema, odgovorno tvrdim. Batalimo to, nema šta da se čudimo.

Prirodno je što želimo da prestanemo da dajemo legitimitet idiotima, Bogu hvala. Marketing? Stvarno, zašto, hipotetički, patike za trčanje ambasaduje neko ko ne trči? Zato što ima veliki broj pratilaca na mrežama? A vrednosti? Evo, ovo vreme preispitivanja kaže da principalima treba reći kako nam je društvo u problemu i moramo iznova. Ne ispočetka, nego iznova! Imamo cilj pod koji mora da se podvije doslovce sve, pa i marketing.

U svakom parku, ujutro, neko trči. Prošetajmo se do praka da nađemo ambasadore. Napravimo novu ekipu, nove ljude, uložimo u njih, eto marketinga. Teže je i sporije, ali smislenije i dugoročnije. Vratimo „dosadu“ u javni život (BBC – Borring But Correct).

Umesto magle, u Beogradu me dočekalo sunce. Okrećem glavu ka njemu da mi zrakom pogodi u sinuse. Blago otvaram usta, golica me nos… Apćihaaa! Uh, volim da kinem, isprazni me. Vidimo se u subotu u Barutani, 27.5., GMS, čekam vas kod levog zvučnika. Dobrodošli na plemenski savet, vreme je za preispitivanja!