top of page
Search
  • akcijanjestefan

Goran Pečurka i Maneken Smrti


Merenje one stvari je korisno. Dorćolci te uvek časte šalom kada se pojaviš u novim patikama, „Je l se peru na ruke“, ili sramežljiv prođeš pored njih sa devojkom koju si malopre prvi put poljubio, „Prijatan ručak komšija“.




„Goraneeee, lezi na njuuu“, čuje se s tribina blatnjavog fudbalskog terena između Donjeg grada i Dunava, tik pored Kule Nebojše. Viče Rade, sedokosi dorćolski alas koji prati gotovo sve utakmice FK GSP Poleta, pogotovo mlađe kategorije. Tek što je ispljunuo ljuspicu bundevine semenke, prodrao se ka centarforu tramvajdžija da se nagne napred kada šutira loptu.


„Dođi ti pa lezi na nju“, odgovara mu Goran s vrha šesnaesterca. Poletova devetka, sa kapitenskom trakom oko desne ruke i crnom tračicom oko glave koja mu pridržava kosu. Maldini fazon. Njegov glas meša se sa zvukom sudijske pištaljke koji znači da je poluvreme. Taman, lopta je otišla na susedni teren.


Nisam se ložio da budem fudbaler, ali za vreme osnovne škole nije postojao dečak koji stanuje na potezu Zoološki vrt – Poštanska štedionica a da nije otišao na bar jedan Poletov trening. To je bila stvar drugarstva a ne želje da postanemo profi fudbaleri

Publika se smeje načinu na koji je Goran rekao Radetu da je lako biti general posle bitke. Mlad a ume da odgovori. Dorćolski. U to vreme bili smo kadeti.


Skinuli smo blato s kolena, popili malo vode, čuli šta trener ima da nam kaže i drugo poluvreme između GSP Poleta i Lokomotive iz Žarkova može da počne.


Ja sam desetka, vezni igrač koji Goranu treba da asistira. Da ga proigra za gol. „Ajde manekenu smrti daj neku“, govori mi pošto je sudijski zvužduk napravio bumerang sa zidinama Kalemgdana.


Nisam se ložio da budem fudbaler, ali za vreme osnovne škole nije postojao dečak koji stanuje na potezu Zoološki vrt – Poštanska štedionica a da nije otišao na bar jedan Poletov trening. To je bila stvar drugarstva a ne želje da postanemo profi fudbaleri.


Maldini fazon

U toj školi fudbala značajnija je bila škola života. „Dođi ti pa lezi na nju“ je mangupsko pojednostavljivanje situacije. Jedan od predmeta koje smo (na)učili.


Obavezan predmet je i razgovor sa prodavcem, doktorom i obućarom. Treba da znaju koju poziciju igraš, ti si mali iz kraja, nauči da pričaš.





Merenje one stvari je korisno. Dorćolci te uvek časte šalom kada se pojaviš u novim patikama, „Je l se peru na ruke“, ili sramežljiv prođeš pored njih sa devojkom koju si malopre prvi put poljubio, „Prijatan ručak komšija“.


Goran, nekadašnja devetka Poletovih kadeta, ima tezgu na Bajloni pijaci gde je prodavao različite vrste pečurki, sada i sveže voćkice. Volim da ga vidim i vratim se u školu. „Šta je manekenu smrti, je l si pojačao malo teretanu a“?

127 views0 comments

Recent Posts

See All

Comentários


bottom of page