.png)
Bogoljub Pejčić (51), Boban Stay Strong je fitnes ekspert kog poštuju trening-fanatici, što je samo po sebi velika stvar jer se u krugovima sa mnogo ega, mišića i testosterona pohvale kolegama ne dele tek tako. Jednom sam ga slušao na predavanju o sportskoj suplementaciji, rečenica mu ima subjekat, predikat i objekat, precizno značenje, kao citat. Evidentno da je “obarao ruke” u inostranstvu, na mnogoljudnom tržištu, među aždajama gde jedino preciznim potezom mača možeš poseći njihove glave.
*
Uprkos tome, nisam mogao da pretpostavim da inostranstvo u njegovom slučaju znači obilazak cele planete tri puta, uzduž i popreko. To shvatam jednog jutra dok čekam da se na površini moje filter kafe smire providni toplotni talasi. Pre nego što počnem usnama da surfujem po njima, surfujem po Instagramu, gde mi iskaču Bobanovi storiji: fotka iz Japana, fotka s Aljaske, iz Argentine, evropski sportski stadioni, afrička plamena, prekookeanski brodovi… Fotka s ovog maratona, fotka s onog maratona, prepoznajem i glumice, glumce, manekenke, pet života u jednom… Pišem mu: “Au, čoveče, gde si sve bio. Voleo bih da uradim intervju s tobom?”. Odgovara mi: “Važi, napravićemo, bila bi mi čast”. Kao da se znamo celog života. Dogovor kuću gradi, a kafa se dovoljno ohladila da mogu na njene talase.
*
Počinjemo u auto-perionici u Dušanovoj uici, na Dorćolu. “Uvek sam gledao da imam male biznise”, govori. Energijom me vraća na diskretne heroje iz detinjstva. Takvi kao on bili su tipovi s kojima sam odrastao na fudbalskim terenima kod Kule Nebojša. Kakvi? Pa sportisti-rekreativci, sposobni, mangupi koji znaju sa loptom, damama i klincima. “Od sedme godine sam u sportu. Primaran mi je bio fudbal, a onda sam otkrio rvanje i džudo jer je to bilo dosta popularno među Dorćolcima”.
Ne preteruje s prebacivanjem “Ć” u “Č”, ali se kod njega jasno naslućuje tendecija odbrane dorćolskog dijalekta. “Je l vam treba pomoć?”, pita čoveka koji stoji prekoputa nas i pokušava da nađe broj ulice.
Pristuan je, tu je, i svakim sekundom protoka vremena u njegovom društvu siguran si da je tu, da nije nigde drugde. Nije providan, ne kopča se na leđima, ima kičmu. Ne zbunjuje sebe ni druge.
Kada pravite pitu, imate recept. Ako ga ispoštujete, znate šta otprilike možete da očekujete od pite. U fitnesu i sportskim naukama nije tako. Morate da imate individualni i drugačiji pristup za svakog
*
Ne bi bio neobično da smo se našli na mestu koje s auto-perionicom ima nešto zajedničko - pranje i popravljanje - ali je sve ostalo skroz drugačije. U stomatološkoj ordinaciji. “Ja sam doktor stomatologije, ali se nikada time nisam bavio. U ordinaciji radi moja supruga, a uskoro će i ćerka koja ima 22 godine”.
Mogao bih da ga zamislim u zubarskoj uniformi, ali ovako je veseliji: beli fajterski duks s kapuljačom preko kog je teksas jakna, donji deo trenerke s militari printom i šarene “patike za espreso”. Ulazimo u njegovog Smarta na kom se otvara krov. Idemo u Ovču, u novi Fitnes centar 1, 2, 3, gde ćemo zajedno da treniramo. Još uvek ne znam šta će biti na meniju.
*
U životu nije hteo samo da trenira, nego da o treningu sazna sve. 90ih je to značilo da čitaš knjige. U fioci mu je 30 različitih sertifikata iz sporta, fitnesa i nutricionizma.
Jači obrt desio mu se na jednom seminaru na Kopaoniku, gde se upoznaje sa profesorom Dubravkom Turkom. “Svideo mu se moj entuzijazam i rekao mi je da bih dobro prošao na Zapadu. Tako sam otišao u Ameriku”, pojednostavljuje. Završava Nutrition and Dietetics akademiju u Ilinoisu i polako počinje da se šalta s onog koji sluša ka onom kog slušaju. “Kada pravite pitu, imate recept. Ako ga ispoštujete, znate šta otprilike možete da očekujete od pite. U fitnesu i sportskim naukama nije tako. Morate da imate individualni i drugačiji pristup za svakog”.
Ja sam doktor stomatologije, ali se nikada time nisam bavio. U ordinaciji radi moja supruga, a uskoro će i ćerka koja ima 22 godine
Seminare mu je posetilo više od 200 hiljada ljudi. “Susreo sam se ljudima koji imaju najrazličitije zdravstvene probleme zbog svojih loših životnih navika. I zapravo sam tako najviše saznao, kroz rad sa njima”. Najtemeljnije se interesovao za zdravstveni fitnes. “Fokusirao sam se na ljude koji pate od bolesti savremenog doba - dijabetesa tipa dva, depresije, gojaznosti, artritisa. Onda i s onima koji imaju neurodegerativna oboljenja – Alchajmerova bolest, Parkinsonova…”.
*
Među brojnim Bobanovim klijentima našla se i gospođa Jage Vale iz Norveške, nekadašnja predsednica Borda Kraljevske norveške akademije za dodelu Nobelove nagrade, lična prijateljica Kralja Gustava Šestog i bivšeg američkog predsednika Obame. “Dovodili su mi je u kolicima. Posle 15 dana našeg zajedničkog rada mogla je normalno da ustane. Pri odlasku, uvek je plakala. I kada doživiš tako iskrenu emociju, znaš da je to veće bogatsvo od milion dolara”, podvlači.
U stojećem stavu, 10 sati bez prestanka, radio je biceps pregib sa bučicama od 10kg i napravio 10 hiljada ponavljanja
Što se tiče onih fotografija sa početka priče, na kojima Bobana vidim svuda po svetu – to se desilo zbog brodova. “Radio sam kao fitnes direktor u kompaniji koja brodovima rentira spa centre”, pojašnjava. Sigurno je među prvim ljudima s ovih prostora koji su se neposredno upoznali sa jogom, ajurvedom i tehnikama disanja. Koristio je prilike. Jedino što je propustio a da mu je žao jeste da živi i spava s Aboridžinima. Biće prilike. “Uvek postoji nešto bolje. Tako ljudi treba da razmišljaju - da uvek ima bolje”.
*
Prelazimo Pančevački most. Sunce nam je na temenima. Nismo na brodu, ali vožnja Smartom s otvorenim krovom čini se kao plovidba mirnim morem. Kažu da su najbolji piloti, kormilari i sportske sudije oni koje ne primetiš dok rade svoj posao. Stižemo u Fitnes 1, 2, 3, prostor za funkcionalni fitnes. Nikada me Arnold Švarceneger nije uveo u svoju teretanu, ali kapiram da je osećaj sličan ovom koji imam dok s Bobanom uzimam ključeve za svlačionicu.
On je Ginisov rekorder. U stojećem stavu, 10 sati bez prestanka, radio je biceps pregib sa bučicama od 10kg i napravio 10 hiljada ponavljanja. Čovek za desetku.
Tu vežbu, zajedno sa girjom i medicinkom ubacio je u naš trening. Na meniju je Tabata, princip visokointenzivnog treninga sa kratkim pauzama. Radimo ga zajedno, pratimo se, prati nas i fotograf. Motivisan sam da ne izdam. Zbog Dorćola, zbog Kule Nebojša, zbog Smarta, zbog sunca - ne smem da izdam. O tome mislim.
Palimo zvučnike i kreće pesma koja prati Tabatu:
Welcome to Tabata! And five, four, three, two, one, GO…
*
Svi tražimo konkretna rešenja da nam bude bolje. Jedno od mojih je da razgovaram i treniram s ljudima koji daju snagu. Na rastanku nije bilo suza jer smo zdravi i videćemo se opet. Ali priznajem da mi nije bilo svejedno kada mi je na dorćolskom dijalektu rekao: “Sine moj, ništa se ti ne sekiraj”!
Comentarios