.png)
Novinar-književnik, pesnik, urednik “Plejboja”, majstor aikidoa, ratni veteran, ovisnik o gitari, pesmi i ženama, IGOR KARANOV (49), na današnji dan pre dve godine, otišao je među dobre anđele i kraljevske orlove.
Kako to obično biva u ovakvim situacijama, hiljadu puta sam počinjao da pišem o Karanovu. Pa obrišem, pa se zapetljam, pa se otpetljam, pa sam patetičan, pa ni sam ne znam šta sam… Osim da me steže kragna oko vrata.
Jednom smo u redakciji „Men’s Health“ magazina zajedno pričali o tome koliko je po čovečanstvo pogubna mantra “nikada ne odustaj”. Rešio sam da ga poslušam. Nekada je, jednostavno, dobro odustati.
Odustaću od toga da govorim zašto mi je važan, zna on to. Reći ću vam zašto je važan za novinarstvo i poslužiti rečima njegovog saborca Tonija Kovačevića:
“IGOR KARANOV bio je savršen pisac. Jedan od retkih pesnika koji je postao novinar. I verovatno jedini novinar koji nije ubio pesnika u sebi. Taj je i najordinarniju vest pisao kao da se opet kandiduje za Matićev šal, koji je jednom davno osvojio.
Pisao je Igor kao da boksuje, a taktiku je birao u zavisnosti od teme. Ošacovao bi prazne kolone na ekranu kompjutera kao da merka krivonosog baticu u suprotnom uglu, zapalio cigaru, duboko uzdahnuo kao da kreće ka sredini ringa, i onda raspalio. Nekad žustro i žestoko, krošeom pravo u bradu. Nekad kao tinjajuća vatra, koja vas direktima drobi do poslednjeg pasusa. Boks je, inače, napustio, da bi pisao.”
Pre nego što je srce prestalo da mu kuca, bio je autor i voditelj emisije “Priča o priči” na Insajder TV. Ratnik gubi život, ali ne gubi svoju svetlost.
U znak sećanja na IGORA KARANOVA, u celosti prenosim njegovu priču AKO SI MI PRIJATELJ (objavljenu na blogu AllMee):
AKO SI MI PRIJATELJ
Ako si mi prijatelj, nemoj da mi opraštaš. Ako mi oprostiš, neguješ đubre u meni, a to prijatelji ne rade.
Ako si mi prijatelj i ako sam te povredio, vrati mi deset puta jače, krv da propljujem. Bolje da me ubiješ ti nego neki potpuni stranac.
Ako si mi prijatelj, nikad me ne pitaj „hoćemo kući polako“, nego popij još jednu više od mene, dve, tri, popij koliko god je potrebno da budeš pijaniji od mene i da te onda pazim i budem dobar prema tebi, kao što i treba da budem dobar.
Ako si mi prijatelj, nemoj da mi govoriš lepe reči. Lepe reči goje i zamagljuju vid. Lepe reči su za lepe žene, a ne za prijatelje. Za prijatelje su tišina i psovke.
Ako si mi prijatelj, moraš da je voliš još više nego ja, da mi kažeš koliki sam idiot kad joj se slučajno ne osmehnem, kad je ne zagrlim, kad sviram pesmu koju ona ne voli.
Ako si mi prijatelj, nemoj da mi objašnjavaš kolika su drugi đubrad, objasni mi koliko sam đubre ja.
Ako si mi prijatelj, prvi vidi moje greške, pre svih ostalih, i reci mi onda: Igore, bre, jesi normalan? Viči slobodno, urlaj koliko te grlo nosi, možeš i da mašeš rukama, udaraš o sto i razbiješ nešto. Slobodno.
Ako si mi prijatelj, nikad, ali baš nikad, ni slučajno, ni pod kojim okolnostima nemoj da se složiš sa mnom. To ubija, prijatelju moj. Polako i sigurno. I veruj mi, ja se nikad neću složiti s tobom jer bi to onda značilo da ti nisam prijatelj.
Ako si mi prijatelj, zaboravi me kad me nema tu, nisi mi advokat, čuvar, nisi mi mama, prijatelj si mi. Kad me pomenu, samo se od srca nasmej i reci: kreten.
Ako si mi prijatelj, nemoj da mi pričaš kako dobro pišem i lepo pevam, brate, trudim se, i treba da se trudim. Zamisli koji bih idiot bio da se ne trudim.
Nemoj ni da mi pričaš kako sam dobar čovek i imam dobru dušu, to reci njoj kad vidiš da je tužna.
Ni da sam lep, to neću da čujem, da se baviš glupostima, bolje bi ti bilo da uradiš neki sklek, ne bi te ubilo.
Ako si mi prijatelj, uzmi te pare, nemoj da me pitaš zašto ja plaćam, nemoj, glavu ću ti razbiti.
Sedi tu, pričaj mi šta ima kod tebe, čak i ako te ne slušam, pusti me da te gledam, da mislim: pogledaj ga kako je super, bre, a sedi tu baš sa mnom. Samo popij to do kraja i nek ti bude super, dokupićemo još litar, ako si mi prijatelj.
Fotografija: Privatna arhiva