KOKOS

Stefan Tošović, foto: Džela

Fascinira me kokos. Volim koliko je darovit i svestran. Osoben i višestruko primenjiv. Prilagodljiv. Kokos je volšeban lik, rado viđen gost, tražen. Proputovao je i putuje, ne treba mu viza, nema gde se nije čekirao, iako verujem da se ne buni ako samo bleji na svojoj plaži bez previše cimanja. Njegova je, šta mu teško, može da se baškari koliko hoće. Ionako svakog pušta da tu bane, ne pravi pitanje, siguran je u sebe.

Kokosov orah, kokosova voda, kokosov šečer, kokosovo brašno, kokosovo ulje, kokosovo mleko, kokosov puter, kokosovi listići, kokosovo meso… Sve je njegovo, sve se jede, sve je zdravo. Nisu mu potrebni dodaci, ne mora ni sa kim da se uparuje da bi bio ukusniji, ne mora čak ni termički mnogo da se obrađuje, sve zavisi šta nam igra od gore navedenog.

Nema neprijatan miris, pre bi se moglo reći da lepo miriše. Mislim da ga brendovi uzimaju za svoje X čulo. Recimo, vrata na novom BMW-u kao da zamirišu na kokos kada se otvore, a slično je i sa novim MacBook-om, mada to možda ja tripujem.

Umeju da ga utkaju u nameštaj. Od njegovih dlačica prave se otirači za stopala koje držimo ispred ulaznih vrata. Nema problem s tim, kad mu kažu kako ga gaze on je u fazonu: “Nek se otirači onda prave od vaših dlačica ako će biti kvalitetniji”.

Gotivim da ga vidim kao dizajnersko rešenje na šamponima za kupanje. Presečen na pola, spolja autoritativna braon zemljana boja, unutra nežno belo. Kontrast šarma. Svaki pravi džentlmen je zapravo stidjliv. Nije ni kokos daleko. Svakako nije nametljiv, ali ako ga pitaš – ima šta da kaže.

Kokos zamišljam kao dugonogu devojku u providnobeloj haljini na Santoriniju, silazi niz stepenice između kućica, ima pune usne, nešto malo pegica i svetloplave oči. Nanogicu od kamenčića na tankom članku, posvetleli pramen prelazi preko punih usana. Ide ka plaži…

Jednom mi je neko poslao dva mala braon kokosa na adresu redakcije u kojoj sam radio. Pozvao sam nekoliko najboljih prijatelja i prijateljica i poklon nije bilo od njih. Ne znam od koga je. Ni dan-danas. I strava mi je da tako ostane. Kokos je misteriozan.

Jednom mi je Zoki kuvar rekao da uzmem kašičiću kokosovog ulja uveče, pred spavanje, i da 30 sekundi muljam po zubima i grgoćem i na kraju slobodno progutam. Tako se rešavamo bakterija sa desnih za koje nismo ni svesni koliki problem nam prave. Kokos je rešenje.

Jednom sam se na Šri Lanki vozio tuk-tukom i drajver mi kaže “pazi foru”: Kokos iz kog je popio svu sladunjavu i nežnu vodu polomio je na pola, uzeo slamčicu i njome prolazio kroz fasciju kokosa tako da se njegovo belo meso zadržavalo u šupljini slamčice. Onda je to srknuo. Eureka. Do kraja svog odmora na Šri Lanki radio sam to svaki dan. Kokos je iznenađenje.

Kao klinac radovao sam se kokosovcima, to su oni kolači od brašna koji izgledaju kao škampi ili Smoki. Kokosovcima smo zvali i onaj drugi kolač, u obliku kocke, braon, koji je obložen mlevenim kokosom. Priznajem, najviše sam se radovao kada mi tetka kupi veliko pakovanje Raffaello kuglica. To mi je bilo kao da sam dobio Action Man igračku od 100 maraka ili Mighty Max pećinu iste novčane vrednosti.

Fascinira me Raffaello. Jebote, kako su to uspeli da naprave? Uvek i svuda je isti, i to već decenijama. Nema tu ono: neko od radnika je bio bolestan, ovog je bolela glava, onog ostavila devojka, neko pokrao materijal, knjigovođa se ne javlja na telefon. Možda i ima, ali mi to ne saznamo kroz proizvod jer je uvek besprekoran.

Nema kašnjenja, izgovora i praštanja. Taj jebeni Raffaello je u celom svetu istog oblika, krema, badem je identičnog ukusa uvek. Nemojte mi reći da je hemija, kako god da je, uvek znaš šta od njega možeš da očekuješ, pa nek je i zbog hemije, ako ćete da budete na kraj srca. Svežina može da mu varira, nekad ne bude toliko hrskav, al opet…

Radovao sam se i Bountyju, iako nije za poređenje s Raffaellom.

Ima mnogih kojima kokos ništa ne znači ili ga ne vole, ali bilo bi diletantski da mu spočitavaju njegove benefite. Okej je da ga ne voliš, ali nije okej da ga ne poštuješ, ipak je to kokos. Reklo bi se da mu možemo naći sličnosti sa Zlatanom Ibrahimovićem. Ne zezaj se s Ibrom, visok je 195cm, težak 95kg i može da te pojede i nije u redu što mu pričaš loše iza leđa jer kad bi ti bio ispred očiju istopio bi se kao Džim Keri u filmu Maska.

Be coconut, my friend.