ODUSTANI

Evo zašto je važno da nekad odustanemo.

Fotografija: Nemanja Jovanov

Ako bih se uporedio sa svojim neposrednim okruženjem, verovatno bi se za mene moglo reći da sam koliko toliko istrajan i disciplinovan. Imam i sportsku karijeru, pa ne bi bilo pogrešno oceniti da sam lik koji neće tako lako odustati od onoga čega se latio. Pride, kada me neko iskritikuje, nisam u fazonu da se pokunjim, nego da zapnem ne bih li pokazao kako mogu bolje.

Međutim, kako sazrevam, upoznajem pametne i ostvarene ljude, motivaciona poruka „Nemoj nikad da odustaneš“ i njena primena zvuče mi sve šuplje i jeftinije. Da ne preteram, ali skoro da mi deluju bušno koliko i tanani spiritualizam što propagiraju obožavaoci knjige „Kaluđer koji je prodao prodao svoj Ferari“.

To su oni: Petkom droga, ponedeljkom joga. Surduknu u sebe pola litre vode sa mademoiselle za vikend, a onda od ponedeljka joga, vegetarijanska ishrana i mirišljavi štapići. Uz dužno poštovanje, spiritualizam zahteva mnogo dublji napor i žrtvu od pročitane knjige, tetovažice, usvojenog psa i kinoe.

Nego da se vratim na (ne)odustajanje. Lično, u poslu sam motivisan da pomerim stvari. Da onda kada retko ko veruje u moju ideju, pokažem da može. Dolazio sam u potpuno izrovarene brendove u želji da ih vozdignem. Sam sebi pravio bitku, tumačeći kako teret pada onima koji mogu da ga podnesu. Istripovao da sam ja taj.

Zaglavljen u sopstveni inat i prkos, vukao sam kao mazga, misleći da taktike iz sporta imaju univerzalnu vrednost, da su svuda jednako važne i plodonosne.

Kao, ako gubiš utakmicu, želja ti je da preokreneš rezultat. Ali poslovna igra nije baš takva. Primera radi, znate ono kada uradite tuđi posao ne bi li mu pokazali kako može, a on umesto da se postidi i kaže hvala, mrtav ladan počne da komentariše kako ste to uradili.

Elem, poenta nije u tome da se kajem za uloženi trud i svoje poslovne poteze, naprotiv, opet bih sve isto uradio. To je proces dokazivanja i sticanja poverenja u zajednici.

Nego je poenta je da budemo pametniji. To vidim kao znatno važnije od konstantnog majanja sa „Nemoj da odustaneš“. Pametan ne znači proračunat. Pametan znači da umemo proći i kroz otškrinuta vrata. A da razbijanje zatvorenih vrata nogom sačuvamo za ne daj Bože, kada baš mora tako.

Spiritualizam zahteva mnogo dublji napor i žrtvu od pročitane knjige, tetovažice, usvojenog psa i kinoe

Znate već: jedini neporaženi samuraj Mijamoto Musaši nije neporažen zato što je svaku bitku pobedio, nego zato što nije na svaku bitku izašao. Nije blam povući ručnu, naprotiv.

Ovde bih u priču uvrstio i fitnes zajednicu, koja je verovatno i najagresivnija u toj mantri s neodustajanjem.

Primera radi, dobar deo vežbača je iz teretana prešao u krosfit hangare, baš zato što im taj funkcionalni trening visokog intenziteta omogućava probijanje granica. U krosfit treningu ti je teško odmah, zajebano je i na pola, a do kraja ima ihahaj. Važno je da ne odustaneš. I to je u redu za mali broj jako potkovanih vežbača.

A ono što sam generalno viđao na krosfitu je bukvalno ekipa s malog fudbala, frajeri kojima prija da se istresu pre ili nakon svog posla, rokaju jako kompleksne vežbe (olimpijska dizanja), sa nepotrebno velikim kilažama, neće da odustanu. I?

Fizioterapeuti se osevapiše. Pune su im ambulante iznad spomenutih.

Pametan ne znači proračunat. Pametan znači da umemo proći i kroz otškrinuta vrata

Takođe, u ovoj temi bi se mogla naći i priča o emotivnim odnosima, koliko tek tu silimo i ne želimo da prihvatimo kako je često najbolje samo odustati. Ali to ću ostaviti za neki drugi put.

Rešenje? Vidim ga u tome da se shodno našem anatomskom, emotivnom, hemijskom i psihološkom sastavu precizno odredimo prema sebi samima. Da se onda dobro informišemo o tome što nas zanima, nebitno da li je to posao ili trening, da ga produbimo afirmacijom, razgovorom, znatiželjom i najvažnije - smislom.

Da onda polako, bez žurbe, pokušamo da shvatimo svoju vezu sa tim. Intucija će raditi za nas. A onda putovati i delati. Jako pozitivna stvar je što uvek imamo opciju da odustanemo od gluposti.