top of page
Search
  • akcijanjestefan

SURVIVOR


Stefan Tošović, foto: Džela
Stefan Tošović, foto: Džela

Dobar broj poznanika simbolički me povezuje sa Survivor-om.


„Šteta što nisi tamo da imamo za koga da navijamo“, Olja Futro

„Je l’ pratiš Survivor?“, Džumanski, snimatelj

„Ivan i ja svako veče gledamo i navijamo za tebe, iako nisi tamo“, Aneta Ivanović

„Ti si mi za tamo, baš“, Miljana Nešković

„Shvatio sam zašto nisi tamo, ti bi ih pokid’o, čoveče“, Vlada Hotel Beograd


Ovo čujem tokom prethodnih nedelja. Okej, plod logike, imajući u vidu da se bavim medijima i sportom, sve jasno, nego je interesantna druga stvar.


Komentare dobijam od ljudi za koje bih prilično samouvereno mogao da tvrdim kako na gajbi nemaju TV, a kamoli da ga uključuju i gledaju program. Ljudi mahom 35 +, kao i nekolicina onih privrženih umetnosti, koji po prirodi stvari troše pomereniji sadržaj u odnosu na mejnstrim. Oni prate Survivor? Šta to znači?


To znači da TV program, koji prema poslednjim istraživanjima domaćeg javnog mnjenja i dalje okuplja znatno veći broj srpske publike nego ostali mediji (60 %), ima potencijal da prigrli i ljude s mozgom. Pod uslovom da plasira sadržaj koji promoviše zapostavljene vrednosti, a Survivor to očito čini.


Nije on ni scenaristički, ni dramaturški, ni estetski, ni produkcijski spektakl, ali njegovi učesnici pruže ruku jedan drugom, zagrle se, bodre, ugaze u blato pa ustanu, zarone u vodu pa izrone, plaču od sreće, smeju se od tuge. Mogu da se posvađaju, ali tome ne mogu da posvete previše vremena jer treba da pobeđuju sebe, svoje navike i hvataju se u koštac sa tropskom klimom i njenim biljnim i životinjskim manifestacijama.


Neguju takmičarski duh. Ne mora da znači da pobeđuje najbolji, ali gotovo ni u jednom nadmetanju to nije pravilo.


Takmiče se napolju, na otvorenom, nisu u studiju. Žive u prirodi i od onoga što ona ima da ponudi, nisu za barom. Odeveni su jednostavno i praktično, onim što im je neophodno, ne nose garderobu s potpisom. Oslobođeni su gedžeta. Sve kontra od aktuelnih TV sadržaja.


Pretpostavimo da su ovo neki od razloga zbog kojih je Survivor privukao i dubokoumniju publiku. Premda se razlozi mogu kriti i u daleko površnijem diskursu – pogledam malo uveče, pred spavanje, da vidim kako se valjaju po pesku i to je to…


Za Survivor se jesam prijavio. Razlog? Sticanje socijalnog kapitala. Ukratko, nudim svoje projekte sad, dobijem: „Pali, to nikog ne zanima“. Nudim svoje projekte posle Survivora: „A, ti si onaj iz Survivora, može“. Tako sam tripovao.


Gladovanje, igre sa preprekama i život pred kamerama su nešto što svakako radim, nije mi Survivor potreban za to. Rekao sam za šta jeste. Dajte mi prostor da radim ono što umem - viče unutrašnji glas.


Prvo sam popunio digitalni formular, u kom je trebalo napisati osnovne informacije o sebi i dodati nešto po svojoj volji, motivacionu poruku i video. Okačio sam šaljiv video, ne video ja batica, i poslao.


Kroz nekoliko dana zvao me je neko s inostranog broja, momak s druge strane veze, na jedva razgovetnom srpskom, pitao me je da li sam slobodan da tog i tog dana dođem na kasting. Ispostavilo se da iza svega stoji produkcija iz Turske.


Na prvom kastingu sam pred komisiju izašao sam.

„Kakav si u stresnim situacijama?“, pitaju.

- Šta su stresne situacije - pitam.

„Kad nisi jeo ceo dan, jesi li nervozan?“

- Glad nije stresna situacija, čovek je kroz evoluciju bio gladan.

„Da li bi se ošišao?“

- Zašto?

„Pa ako ti produkcija ponudi neku nagradu pod uslovom da se ošišaš, da li bi pristao?“

- Ne bih.

„A šta ćeš da radiš sa tolikom kosom, smetaće ti“

- Sigurno neka od koleginica ume da plete kikice.

„Hvala, zvaćemo te…“


Na drugi kasting pred komisiju izlazim zajedno sa još dva lika. Pitaju nas unakrsno, pitanja slična onim sa prvog razgovora.

„Da li bi ti bilo krivo ako bi video da su izabrana njih dvojica a ti nisi?“

- Naravno da ne, pa nije pitanje života i smrti, nego sreće.

„Hvala, zvaćemo te…“


Nakon nekoliko dana dobio sam sms od produkcije sa pitanjem da li imam kućnog ljubimca i devojku?

- Imam i imam!


Sledeća faza bili su psiho-fizički testovi. Za druge, ne za mene. Moj kontakt sa produkcijom završen je sms porukama. Nisam prošao. Kao što nisam prošao prethodnih 5 intervjua i kastinga za neke reklame i spotove, nevažno. Razloge ne znaš.


Dođem pa šta bude. Ne prođem, idemo dalje. Možda nekad ubodem, možda ne, uglavnom, ne košta me.


Survivor u početku uopšte nisam gledao. Kako je vreme odmicalo, uspevao sam da ukačim po malo, ali ne previše. Ono što me je iznenadilo jeste nimalo agresivan pristup medija prema takmičarima, tačnije jedinog medija koji bi to ovde imao pravo, to je onaj gde se šou emituje. Očekivao sam mnogo dublje zadiranje u prošlost i intimu takmičara, jer se to sa stanovišta PR-a vodi kao poželjno. Ovde nije bilo toga, možda bude, mada ne verujem ako nije do sad.


Drugo, mada mislim da ovo ne moram ni da napišem jer se vidi iz aviona – voditelj. Ne leži mu ovo. Mislim da na kraju dana i on to zna. U fazonu je: „Gde sam ovo došao, al ’aj, dobra dnevnica, ionako me nigde ne zovu da glumim“.


Ako je do socijalnog kapitala, tačnije toga da voditelj Survivora mora biti ultra poznat kako bi privukao publiku, čitaj glumac, onda je produkcija mogla da razmisli o, recimo, Viktoru Saviću, Trojpecu, Petru Strugaru ili nekom ko je uradio bar jedan sklek u životu.


Da ne grešim dušu, možda je produkcija kontaktirala spomenute, možda spomenuti nisu bili u prilici da se na tri meseca odvoje od glumačkih projekata, Boki Perić fakat nigde ne glumi, ali je adidasov ambasador i influenser. Možda, ali sumnjam. Za Petra Strugara znam da nije bio kontaktiran jer se čujemo.


Same takmičare, igru i šou kao takav, bilo bi diletantski komentarisati iz beogradske fotelje. Vratio bih se na vrednosti. Prema nezvaničnim informacijama, pošto su se takmičari uveliko vratili iz Domenikane, pobedu u srpskom timu odneo je Stefan, ortak iz Crvenog krsta. Evidentno vispren, sposoban, smeo i reklo bi se pošten. Najvažnije: duhovan.


U ime dobrog novinarstva, ne bi bilo loše da ovaj tekst ima zvanične statističke podatke o tome koliko je Survivor gledan, koliko košta njegova licenca i je li na kraju dana profitabilan. Ali ja nisam dobar novinar nego lenji pisac. Zato, paušalno, na osnovu gradskih priča, mogu da kažem kako Survivor jeste profitabilan, sa sve pobednikom koji je duhovan i publikom koja je dubokoumna. Preživeće TV sa Survivorom.

204 views0 comments

Recent Posts

See All

PRAG

MANIRI

Yorumlar


bottom of page